Tokom čitanja razvijamo naviku pravljenja beležaka, a te beleške bi trebalo da budu organizovane na način koji je najprirodniji našem mozgu da zapamti i usvoji. Mentalne mape predstavljaju sistem ogranizacije bilo kog gradiva i odgovara nam iz dva razloga:

1. 1. Deduktivno razmišljanje – od celine ka detaljima. Mi percepiramo svet deduktivno, prvo vidimo celinu, a kasnije se udubljujemo u detalje. Tradicionalnim učenjem, dete kreće da čita svoje gradivo od početka do kraja, dajući mozgu detalje, da bi tek na kraju učenja dobilo širu sliku onoga što uči. Samim tim, tradicionalnim učenjem kao da idemo potpuno suprotno načinu funkcionisanja našeg mozga. Taj proces samo treba preokrenuti i svoje gradivo organizovati tako da ide koracima Celina – Podnaslovi – Detalji. Mape uma su savršen alat za hvatanje beležaka ovakvog tipa.
2. 2. Mapa uma predstavlja crtež, a već znamo da mi bolje pamtimo priču, crtež, zvuk, neki trač, nego što pamtimo podatke poput godina, brojeva, imena i slično. Pri sedmoj godini života kod deteta dolazi do preraspodele funkcija mozga, na tzv. Desnu i Levu hemisferu. Obe hemisfere su neophodne za pravilno funkcionisanje, i ne treba isključivati funkciju jedne. Mapa uma predstavlja kombinaciju ove dve hemisfere, na taj način što linearno napisane podatke koje zadovoljavaju potrebe Leve hemisfere mi predstavljamo kroz crteže i asocijacije, što umnogome olakšava pamćenje zbog funkcija Desne hemisfere i te podatke stavlja u dugotrajno pamćenje. Mapa kao takva ne samo da predstavlja kombinaciju dvaju hemisfera, već nudi i određenu preglednost. Osoba koja je vešta u kreiranju mapa može staviti čitave knjige na jedan papir i s lakoćom povezivati informacije i obnavljati gradivo.

Naši stariji polaznici od početka kursa koriste svoje gradivo za školu kao materijal za usvajanje tehnike izrade mentalnih mapa, kako bi u isto vreme razvijali strategije i išli u korak sa obavezama u školi, uz dodatak pažljivo odabranih vežbi pripremljenih od strane predavača za poboljšanje tehnike. Uče kako da organizuju svoje gradivo, kako pravilno da obnavljaju tako da podaci ostanu u dugotrajnom pamćenju i kako da svoje učenje učine zanimljivijim i pritom održe maksimalnu pažnju i koncentraciju tokom učenja.

Mlađe polaznike uvodimo u svet mapiranja razvijajući strategije predstavljanja konkretnih i apstraktnih pojmova kroz slike i predstave, pa razvijanje kreativnih potencijala brainstorming metodom, i uobličavanjem u mentalnu mapu predstavljenu crtežima. Stvaramo navike učenja i pravilnog obnavljanja gradiva spremajući ih za polazak u školu. Mališani uvežbavaju tehniku kroz njihovom uzrastu prilagđene teme iz oblasti opšteg obrazovanja kojima ih informišemo, edukujemo i gajimo ljubav ka znanju i daljem usavršavanju.